Zelena arhitektura – ekološka i ekonomska budućnost gradnje

Zelena arhitektura – ekološka i ekonomska budućnost gradnje

Urbani život današnjice, industrija, dizajn, gradnja objekata u kojima živimo - sve ovo pokazuje da je čovek direktno odgovoran za potrošnju mnogih prirodnih resursa naše planete. Rast i razvoj društvenih zajednica je nažalost negativno uticao na životnu sredinu. To je razlog zbog kog se poslednjih godina, pa i decenija, posebno govori o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod čoveka.

Da bi došlo ne samo do ekološke, već i ekonomske i društvene koristi u svakoj državi neophodna su trajna i održiva rešenja, a tu u prvi plan dolazi upravo zelena arhitektura. Čak i ako niste arhitekta, izvođač radova, projektant ili vlasnik nekretnine, velike su šanse da ste čuli za pojam zelena ili održiva zgrada. U ovom tekstu govorićemo o tome šta je zelena arhitektura i u čemu se ogleda njen značaj.

Šta je to zelena arhitektura?

Zelena arhitektura je održiva metoda projektovanja zgrada, gde dizajniranje i građevinski materijali odgovaraju životnoj sredini. Sve se odnosi na izgradnju energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih domova i fasada. Počev od nacrta projekta, preko lokacije i izbora materijala koji će se koristiti, izgradnja zelene zgrade treba da bude u skladu sa ekosistemom i u njegovu korist.

Zelena zgrada nije novost u svetu arhtekture i građevinarstva. Zapravo, ljudi su od pamtiveka koristili materijale kao što su blato, slama, drvo i kamen za gradnju. Isto važi i za obnovljivu energiju Sunca, vetra i vode.

Danas zelena arhitektura podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje zgradama uz minimalnu upotrebu resursa i što manje negativnih uticaja na životnu sredinu. Na taj način zelena zgrada efikasno koristi zemljište, materijale, energiju i vodu i stvara minimalan (ili nikakav) otpad. Uz to, ona obezbeđuje zdravo okruženje u zatvorenom prostoru i obnavlja ili poboljšava prirodno okruženje.

Kada kupujete nekretninu, energetska efikasnost zgrade je izuzetno bitan faktor koji treba uzeti u obzir. Ona podrazumeva pre svega dobro urađenu termalnu izolaciju, ali tu su još neke bitne komponente koje u gradnji treba ispoštovati. Veličina zgrade treba da je prilagođena potrebama, ventilacija kontrolisana, a sistemi grejanja (i hlađenja) ekonomični. Posebna pažnja posvećuje se stolariji – treba koristiti vrata i prozore koji dobro dihtuju. Takođe, poželjna je upotreba uređaja male potrošnje električne energije.

Koji materijali su ekološki?

Kao što je već pomenuto, zelena arhitektura se oslanja na racionalnu upotrebu prirodnih resursa. Zbog toga je odabir ekoloških materijala za izgradnju zelene zgrade od esencijalnog značaja. Šta se sve može korisititi?

Drvo

Kao jedan od najstarijih građevinskih materijala, drvo se koristilo u izgradnji, počev od prvih jednostavnih koliba, preko različitih konstrukcija za šatore do nekih komplikovanijih konstrukcija. Pored toga što spada u čvrsta obnovljiva goriva, izuzetno je lako za obradu, pa i montažu, odličan je prirodni izolator i to su glavni razlozi za njegovu čestu upotrebu u prošlosti, pa i danas.

Međutim, zbog neophodosti da se zaštite šume i smanji njihova seča, u građevinarstvu je danas korišćenje drveta svedeno na racionalni minimum. Tvrdo ili meko, obrađeno ili pak delimično obrađeno drvo može kod sojenica biti deo temelja, od njega se prave zidovi brvnara, sastavni je deo krovnih konstrukcija, a mnogi ga koriste i za ukrašavanje građevina.

Kamen

Velika dostupnost, rasprostranjenost, ali i dugovečnost kamena svrstavaju ga u jedan od najiskorišćenijih prirodnih resursa u građevinarstvu. Ljudi oduvek koriste kamen za izgradnju svojih kuća i on je uz drvo jedan od najstarijih materijala. Međutim, za razliku od drveta, nije tako lak za obradu. Iako akumulira toplotu, ipak spada u lošije izolatore, pa je neretko potrebno uraditi dodatnu izolaciju.

Karakteristike kamena koji se koristi za zidanje treba da budu čvrstoća na pritisak, otpornost na mraz, agresivne vode i insolaciju. Pre upotrebe obavezno treba proveriti nosivost tla. Kamen sa najboljim odlikama za upotrebu u gradnji su sedimentne stene, poput peščara, na primer.

Čerpić

Mnoge arhitekte biraju upravo čerpić za gradnju zelenih zgrada, zato što je nezapaljiv i uz to izuzetno jeftin materijal sa odličnim termičkim svojstvima. Čeprić je zapravo nepečena opeka, napravljena od gline, vode i peska ili slame, koja se suši na suncu. Još jedna od važnih odlika ovog materijala je i njegova velika izdržljivost.

Slama

Slama je takođe jedan od obnovljivih materijala koji se sve više koristi u zelenoj arhitekturi. Dobar je toplotni i zvučni izolator. Ono što posebno privlači zelene arhitekte kod ovog materijala jeste više prostora za kreativnost i mogućnost izgradnje nestandardnih i neobičnih građevina. Naravno, objekat izgrađen od slame može izgledati i potpuno isto kao i zgrade izgrađene od uobičajenih materijala. Neophodno je samo da se slamnati zidovi izmalterišu, da bi se od svih spoljašnjih uticaja zaštitili.

Beton

Sasvim je izvesno da je beton jedan od materijala koji ima najčešću primenu u građevinarstvu danas. Međutim, za razliku od tradicionalnog betona koji ima loš uticaj na životnu sredinu, postoji širok izbor eko friendly betona koji mogu poslužiti kao alternativa u gradnji.

Sve veću ulogu u zelenoj arhitekturi ima simprolit zid, koji se dobija pošto se granule stiropora preliju betonom sa aditivima. Od aditiva koji se koriste treba pomenuti konoplju, prirodni kaučuk, oksidne zemljane boje, vodeno kalijumovo staklo, kao i bitumenske emulzije. U pitanju je dugovečan i paropropustljiv materijal koji se pokazao i kao posebno izdržljiv i otporan čak i kada govorimo o nepogodama poput požara ili zemljotresa.

Posebno je važno da se u procesu pravljenja betona smanji upotreba cementa, jer se prilikom proizvodnje cementa oslobađa velika količina ugljen-dioksida i tako zagađuje vazduh.

Zašto je zelena arhitektura važna?

Nasuprot konvencionalnoj gradnji, koja maksimalno koristi prirodne resurse i stvara otpad, stoji zelena arhitektura sa svojim ekološkim, ekonomskim, ali i društvenim pozitivnim prednostima.

Metode zelene gradnje mogu se primeniti u bilo kojoj fazi gradnje, od projektovanja i izgradnje, do obnove. Međutim, najznačajnije koristi mogu se dobiti ako tim za projektovanje i izgradnju izvodi integrisani pristup od najranijih faza građevinskog projekta.

Tako se efikasno postižu brojni globalni ciljevi, kao što je rešavanje klimatskih promena, stvaranje održivih i uspešnih zajednica, ali i pokretanje ekonomskog rasta.

Ekološke prednosti

Što se tiče uticaja na životnu sredinu, zelene zgrade štite ekosisteme i biološku raznovrsnost. Pored toga što poboljšavaju kvalitet vode i vazduha, bitno smanjuju tokove otpada. Kao jedna od vodećih prednosti navodi se očuvanje i obnavljanje prirodnih resursa.

Ekonomske prednosti

U glavne ekonomske prednosti zelene arhitekture ubraja se to što povećava vrednost nekretnina. Takođe, u prvom planu je i pozitivan uticaj na produktivnost stanara, odnosno osoba koji u ovakvoj zgradi žive i rade.

Socijalne prednosti

Poboljšanje zdravlja i komfora stanara, kvalitetniji vazduh u zatvorenom prostoru, kao i bolji kvalitet života u svakom smislu navode se kao socijalne prednosti života u zelenoj zgradi.

Da li je moguće „ozelenjavanje“ postojećih zgrada?

Zelena arhitektura ne podrazumeva samo novu izgradnju. Zapravo, principi zelene gradnje mogu se integrisati u već postojeće zgrade. Zelena obnova i renoviranje može se ostvariti na bilo kojoj kući, stambenoj ili poslovnoj zgradi, hotelu, pa i na sportskim stadionima i proizvodnim pogonima. Neki od načina jesu instaliranje solarnih panela na krov kuće, zamena klasičnog osvetljenja LED rasvetom, potom preuređivanje fabričkih vodovodnih instalacija, ali i uključivanje zelenih materijala u renoviranje – drvo, kamen ili zemlja, pa čak reciklirane otpadne materije, poput guma ili staklenih ili plastičnih boca mogu biti od velike koristi.

Da li su zelena i održiva arhitektura isto?

Iako se često izjednačavaju, ove dve fraze zapravo nisu sinonimi. Održiva arhitektura podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije i minimalan negativan uticaj na okolinu. Iako teži tome, može se desiti da zelena gradnja ponekad, uprkos racionalnoj potrošnji resursa, ne ispuni te uslove. Kao jedan od primera „neodrživosti“ smatra se velika proizvodnja ugljen-dioksida prilikom transporta materijala za gradnju. Dakle, bez obzira na to što je u pitanju prirodno obnovljiv resurs, poput kamena, ukoliko se naruši ekosistem, onda zelena gradnja nije održiva.

Još neki aspekti zelene arhitekture

Da bi zgrada bila zaista održiva i zelena podjednako je važan i njen dizajn i konstrukcija. Prilikom posete lokaciji na kojoj će se graditi, arhitekta posebno mora posvetiti pažnju okruženju. Upravo će okolina dati glavne smernice za budući dizajn. Zelena zgrada treba da poštuje neposrednu ekologiju tog područja i da bude u skladu sa njom.

Ukoliko principi zelene gradnje isprate sredinu u kojoj se gradi, dobija se savršen primer kako ljudi zaista mogu živeti uvažavajući svoje okruženje. Postoje mogućnosti da se dizajniraju prelepa, energetski efikasna i ekološki prihvatljiva prebivališta i radna mesta koja pokazuju čovekovu sposobnost da se prilagodi prirodi i mirno živi ne narušavajući životnu sredinu.