Priliv ruskih stanovnika - pretnja ili prilika za Beograd?

Priliv ruskih stanovnika - pretnja ili prilika za Beograd?

Svesni smo da iz dana u dan u Srbiju dolazi sve veći broj ljudi iz Rusije. Bilo da traže novu poslovnu priliku ili novo mesto prebivališta, naši ruski gosti sa sobom donose i izmenjena pravila u komunikaciji, poslovanju, ali i trgovini nekretninama. Vlasnici stanova su od samog starta imali pred sobom dilemu, ali i na dnevnom redu donošenje odluke - kako žele da nastave svoje poslovanje? Da li žele da se preorijentišu na Ruse ili žele sigurne stanare, koji u njihovim nekretninama žive dugi niz godina ili, čak, decenija?

Od kako je, početkom 2022. godine, usled sukoba u Ukrajini, stanje u svetu krenulo da se menja, tako je i priliv ljudi iz Rusije u Srbiju porastao. Samim tim, promenila se i potražnja stanova i kuća za izdavanje i kupovinu. Ono što je unelo izmene u pravila kako se, kome i na koji vremenski period izdaje nekretnina je, svakako, količina kapitala koju određena grupa donosi sa sobom. Naravno, važan faktor je to koliko novca je određena grupa ljudi (u ovom slučaju, stanovnici Rusije) spremna da pruži u zamenu za stambenu bezbednost. Imajući u vidu ugroženu bezbednost ruskog i ukrajinskog stanovništva, jasno je da će ponuda kapitala biti dinamičnija nego do pre samo godinu dana.

Naime, sada ćete istu nekretninu, koju ste početkom 2022. godine platili (recimo) 300 eura za mesečno izdavanje, platiti višestruko skuplje. Naravno, i sfera nekretnina je podlegla zakonu ponude i potražnje, ali i izmenama cena u skladu sa mogućnostima onih koji su, u ovom trenutku, dominantna ciljna grupa. Veliki broj stanodavaca je prilagodio cenu izdavanja nekretnine u skladu sa samim tržištem, a i sami vlasnici stanova su počeli da osluškuju jedni druge i prate povećane cene izdavanja, te nametnuli tržištu nerealne cene iznajmljivanja stanova. Veliki broj naših sugrađana koji je živeo u iznajmljenim stanovima je bio primoran da, ili napusti stan (zato što se stanodavac odlučuo da stan želi da iznajmi stanovnicima Rusije, koji su, jednostavno, ponudili više novca) ili da traži druge načine snalaženja (novi stanovi kod stanodavaca koji nisu dizali cene ili ih, makar, nisu dizali za stanovnike Srbije). 

Naravno, postoji i određeni broj vlasnika stanova koji od samog starta nisu želeli da podižu cene iznajmljivanja, iz etičkih i ljudskih načela, ali se svakako broj visokih stanarina povećava iz dana u dan. Ovo nije slučaj samo sa cenama izdavanja stanova, već i sa prodajnim cenama kvadrata nekretnina, koji je takođe višestruko porastao. 

Upitno je kakva je perspektiva aktuelne situacije, kao i to koliko dugo će ona, zapravo, biti aktuelna. U momentu kada (i ako) ruski stanari odluče da se vrate u svoju zemlju, Srbija će se suočiti sa još jednim strmoglavim promenama u ponudi i potražnji. Agenti za nekretnine smatraju da će ovaj vid zarade biti kratkog veka, te da neće trajati duže od još nekih šest meseci, ali i da se stanodavci trenutno vode principom „daj šta daš", koliko god da traje.

Stanodavci izdaju Rusima stanove uglavnom na šest meseci ili godinu dana, a sami stanari kao povratnu informaciju daju zadovoljstvo smeštajem, gostoprimstvom i životom u Srbiji. Ovo, zapravo, može biti i jedan od odlučujućih faktora kod mnogih stanovnika Rusije i Ukrajine da produže svoj boravak u Srbiji na neodređeno ili na trajni period.

Ono što je činjenica jeste da se nekretnine i dalje izdaju i prodaju, kao i da će i ubuduće tako biti. Tržište nekretnina je na globalnom nivou veoma poljuljano, a naročito na podneblju, koje je u epicentru ratnih dešavanja. Situacija se neće menjati zasigurno još neki vremenski period, sve dok se stanje na globalnom nivou ne bude stabilizovalo, ali će i nakon toga, u valovima, situacija da nosi uzročno-posledične odnose i u svetu nekretnina.