Blog
Kod poreza na nasleđenu ili poklonjenu nekretninu postoje nove poreske olakšice koje podrazumevaju snižene poreske stope. Na snazi ostaju odredbe koje su i ranije važile za oslobođenje od plaćanja poreza.
Lice koje je postalo vlasnik nepokretnosti po osnovu nasleđa ili poklona ne plaća porez ako se u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca nalazi u prvom naslednom redu. U prvi nasledni red spadaju potomci, a to su na prvom mestu deca, i to kako bračna tako i vanbračna i usvojena.
Unuci nasleđuju po tzv. pravu predstavljanja, u slučaju kada su deca ostavioca umrla ili iz drugih razloga ne mogu ili neće da naslede. Kod poklona poklonodavac može odmah dati poklon unuku. Međutim, kako po Zakonu o nasleđivanju u prvi nasledni red ulaze svi potomci, ne bi trebalo da bude smetnji kod oslobođenja od plaćanja poreza u slučaju kada se ugovor o poklonu zaključuje sa unucima, ili kad su unuci naslednici. Takođe, porez ne plaća ni bračni partner, ali ga plaća vanbračni partner po stopi od 2,5 odsto.
Roditelj ne plaća nasledstvo, ali plaća porez na poklon
Kada roditelj nasleđuje ostavioca, takođe ne plaća ovaj porez. Međutim, kada poklonodavac zaključuje ugovor o poklonu sa svojim roditeljem kao poklonoprimcem, oslobođenje nije predviđeno. Sticalac nepokretnosti po osnovu nasleđa ili poklona, koji se u odnosu na ostavioca ili poklonodavca nalazi u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, a to se pre svega odnosi na braću i sestre ostavioca ili poklonodavca, plaća porez po stopi od dva posto ukoliko nepokretnost ne prelazi vrednost od 300.000 dinara. Za nepokretnost čija je vrednost veća od 300.000 dinara, plaća se 6.000 dinara plus 2,5 odsto na iznos preko 300.000 dinara.
Sticalac koji se nalazi u trećem i daljem naslednom redu u odnosu na ostavioca ili poklonodavca plaća porez na nasleđe i poklon u visini 2,5 procenta. Ovde spadaju dede i babe ako su živi, odnosno njihova deca, tj. ujaci i stričevi ostavioca, odnosno poklonodavca, i njihova deca. Sticalac koji nije u srodstvu sa ostaviocem ili poklonodavcem plaća porez po stopi od 2,5 posto. Ukoliko se nasleđuje na osnovu testamenta, važe ista pravila o porezu kao kod zakonskog nasleđivanja. (više…)
Category : Blog
Pravni savet – Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovorom o doživotnom izdržavanju, obavezuje se jedno lice – davalac
izdržavanja, da vas do kraja života izdržava, a vi mu za uzvrat ustupate svoju imovinu, najčešće je to stan, s tim da će navedena imovina postati njegova tek posle vaše smrti.
Ova vrsta ugovora postaje veoma popularna tek nakon masovnog otkupa stanova. U to vreme ljudi su ga često zaključivali a da nisu u potpunosti znali koja sve prava i obaveze iz njega proističu.
Međutim veoma je potrebno upoznati se sa njegovom suštinom.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od retkih ugovora koji overava lično sudija, što jasno ukazuje na njegovu važnost.
Ovaj način overe predviđen je kako bi se sudija uverio da stranke tačno znaju šta potpisuju. Zato postoji posebna obaveza sudije da upozori primaoca izdržavanja da nakon njegove smrti, naslednici ne mogu da nasleđuju stan koji je ustupljen ugovorom o doživotnom izdržavanju.
Upravo iz ovih razloga naslednici su često nezadovoljni, te je ova vrsta ugovora najčešće obaran ugovor u praksi. Naslednici koji smatraju da su na ovaj način oštećeni nakon smrti davaoca izdržavanja pokreću tužbe za poništaj ili raskid ovog ugovora. Razlog koji naslednici najčešće navode je da je davalac izdržavanja bio nesposoban za rasuđivanje ili da primalac izdržavanja nije ispunjavao svoje obaveze. Ovo možete sprečiti unapred. Pribavite zvaničan nalaz lekara neuropsihijatra da ste sposobni za rasuđivanje i pišite redovne potvrde davaocu izdržavanja da ispunjava svoje obaveze.
Važno je znati da obaveza izdržavanja ne podrazumeva samo materijalno izdržavanje. Moguće je da davalac izdržavanja pomaže primaocu tako što će ga negovati u bolesti i starosti, brinuti se o njemu, organizovati mu lečenje, hranu, odeću i slično.
Pažljivo birajte sa kim zaključujete ugovor, neka to bude neko u koga imate poverenja.
Ukoliko se slučajno desi da davalac izdržavanja umre pre primaoca, ugovor se ne smatra raskinutim. On ostaje na snazi, a sva prava i obaveze davaoca izdržavanja prelaze na njegove naslednike.
Poželjno je da se nakon smrti primaoca izdržavanja sprovede ostavinska rasprava, kako bi se svi naslednici upoznali sa postojanjem ovog ugovora.
Postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju može se upisati u zemljišne, odnosno katastarske knjige odmah nakon zaključivanja. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se tek nakon smrti primaoca izdržavanja, a nakon regulisanog poreza, u zemljišnim knjigama se sprovodi promena vlasnika.
Izvor: Politika/ Advokat, Nina Štiglić
Category : Blog
Bez povećanja poreza na imovinu u 2012. godini
Porez na imovinu neće biti povećan u 2012. godini, predviđeno je izmenama Zakona o porezima na imovinu, koje je danas usvojio srpski parlament
Te izmene predviđaju da za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, poreska obaveza za 2012. godinu za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti ne može biti utvrđena u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze za 2011. godinu.
Predviđeno je i da se na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari, porez na imovinu plaća na razliku njegove površine i površine od 10 ari, kako je to već propisano za prava na građevinskom zemljištu koja su predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Za nepokretnosti date u državinu i na korišćenje po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, predviđeno je da obveznik poreza na imovinu bude primalac lizinga.
Porez na imovinu ne plaća se na zemljište pod objektom na koji se porez plaća, nezavisno od vrste tog zemljišta, kako bi se otklonila mogućnost da obveznik plaća porez i na površinu objekta i na površinu zemljišta na kome se taj objekat nalazi.
Ukinuta je obaveza obveznicima koji ne vode poslovne knjige da, najkasnije do 31. decmebra 2011. godine, podnesu nove poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.
Izvor: Press
Category : Blog
